Добро пожаловать в один из самых полных сводов знаний по Православию и истории религии
Энциклопедия издается по благословению Патриарха Московского и всея Руси Алексия II
и по благословению Патриарха Московского и всея Руси Кирилла

Как приобрести тома "Православной энциклопедии"

ЖИВОИНОВИЧ
19, С. 174-175 опубликовано: 30 сентября 2013г.


ЖИВОИНОВИЧ

Живои́нович [серб. Живоjиновић] Мирьяна (род. 25.08.1938, Сараево), серб. историк-византолог, автор многочисленных работ по истории сербско-визант. отношений и Св. Горы Афон. После окончания гимназии в Дубровнике в 1956-1960 гг. училась на философском факультете Белградского ун-та. С кон. 1960 г. ассистент Византологического ин-та Сербской академии наук и искусств (САНУ). В 1966-1967 гг. стажировалась в Афинах. Защитила докт. дис. «Святогорские кельи и башни в средние века» (1970). В 1985-1986 гг. разрабатывала тему «Торговля средневековых монастырей» в центре визант. исследований Дамбартон-Окс (The Trade of Mouth Athos Monasteries // ЗРВИ. 1991. Књ. 29/30. С. 101-161). С 1987 по 1991 г. в Центре визант. истории при Коллеж де Франс (Париж) изучала греч. акты мон-ря Хиландар. Принимала участие в серийном издании актов Афона, возглавила коллектив составителей 2-го и 3-го томов (Archives de l'Athos XX. P., 1998. Vol. 1-3). В наст. время научный советник Византологического ин-та, член-корреспондент САНУ (2006).

Центральное место в исследованиях Ж. занимает изучение и публикация средневек. источников по истории Св. Горы и особенно серб. монастыря Хиландар. Благодаря умелому сопоставлению сведений греч. и слав. документальных (грамоты, описи монастырского имущества, типики и др.) и нарративных (жития, сказания, лит. аренги) источников Ж. удалось охарактеризовать имущественное и экономическое положение как Св. Горы в целом, так и отдельных афонских мон-рей в XII-XIV вв. На основании комплексного изучения греч. и серб. источников Ж. издала монографию, в к-рой осветила историю Хиландара с момента основания монастыря до начала правления царя Стефана Душана (Историjа Хиландара. 1: Од оснивања ман-ра 1198. до 1335. г. Београд, 1998).

Соч.: Словенски пролог житиjа царице Ирине. Београд, 1964; Св. Гора у доба Латинског царства // ЗРВИ. 1976. Књ. 17. С. 63-71; Манастири Хиландар и Милеjе // Хиландарски зб. 1978. Књ. 4. С. 7-16; Св. Гора и Лионска униjа. Београд, 1978; Житиjе архиеп. Данила II као извор за ратовања Каталанске компаниjе // ЗРВИ. 1980. Књ. 19. С. 251-273; Concerning Turkish Assaukts on Mount Athos in the 14th cent. // Прилози за ориjенталну филологиjу. Сараjево, 1980. Бр. 30. P. 501-516; Светогорци и стонски доходак // ЗРВИ. 1983. Књ. 22. С. 165-206; Jеромон. Матиjа и хиландарски метох у Лушцу // Хиландарски зб. 1983. Књ. 5. С. 51-67; Хиландар и пирг у Хрусиjи // Там же. 1986. Књ. 6. С. 59-82; Документи и аделфатима за Кареjску келиjу св. Саве // ЗРВИ. 1986. Књ. 24/25. С. 385-396; Наjстариjи период ман-ра Хиландара и његови преписи // Хиландарски зб. 1991. Књ. 8. С. 7-17; Светогорски дани Данила II // Архиеп. Данило II и његова доба. Београд, 1991. С. 75-81; Да ли jе сачувана повеља краља Драгутина Хиландару? // ЗРВИ. 1993. Књ. 32. С. 129-136; Хиландарски и Евергетидски типик: Подударности и разлике // Там же. 1994. Књ. 33. С. 85-102; Почеци светогорског монаштва: Од краjа VIII до друге пол. Х в. // Казивања о Светоj Гори. Београд, 1995. С. 11-24; Даровање краља Уроша I ман-ру Хиландару // ЗРВИ. 1996. Књ. 35. С. 213-219; Запис о грчким повељама Хиландарског архива // Хиландарски зб. 1997. Књ. 9. С. 27-34; Солунски метох ман-ра Хиландара // ЗРВИ. 1998. Књ. 37. С. 111-119; Хиландар између Србиjе и Византиjе (1198-1371) // Настава историjе. Нови Сад, 1999. С. 48-58; Les rapports entre Vatopedi et les moines serbes a l'epoque dem la fondation du monasture serbe de Chilandar // The Monastery of Vatopedi: History and Art. Athenes, 1999. P. 31-41; О времену склапања брака Стефана Уроша III (Дечанског) са Мариjом Палеолог // ЗРВИ. 2000. Књ. 38. С. 327-330; Наводњавање земље у средњовек. Србиjи // Там же. 2001. Књ. 39. С. 183-196; De l'histoire d'une vigne // Byzantium State and Society: In Memory of N. Oikonomides. Athens, 2003. P. 565-569; Акт прота Теофана за ман-р Вериота (апр. 1312, инд. 10) у старосрпском преводу XV в. // ЗРВИ. 2003. Књ. 40. С. 245-261 (в соавт. с Ђ. Бубало); Комитиса у светлости нових докумената // Там же. 2004. Књ. 41. С. 279-291; Белешка о jедном Богородичином ман-ру у Солуну // Хиландарски зб. 2004. Књ. 11. С. 175-179; Aкт г-на Константина Драгаша и царице Евдокиjе ман-ру Ивирону (13. jануар, ок. 1380) // Там же. С. 287-294 (в соавт. с Т. Суботин-Голубовић); Вардарски метох Хиландара // Вардарски зб. 2004. Књ. 3. С. 1-7; Драгаши и Св. Гора // ЗРВИ. 2006. Књ. 43. С. 41-57; Манастир Плака у Кареjи // Там же. 2007. Књ. 44. С. 173-189; Монаси Хиландара - чувари манастирских докумената // Пета казивања о Св. Гори. Београд, 2007. С. 141-168.
Лит.: Живоjновић М. // Енциклопедиjа српске историографиjе. Београд, 1997. С. 386-387.
Ключевые слова:
Византинисты Историки Церкви сербские Живоинович Мирьяна (род. 25.08.1938), сербский историк-византолог
См.также:
АНАСТАСИЕВИЧ Драгутин (1877-1950), серб. византолог, палеограф, археолог, историк Серб. Правосл. Церкви
АЙНАЛОВ Дмитрий Васильевич (1862-1939), рус. исследователь раннехрист. и визант. искусства
АЛЕКСАНДЕР Пол Джулиус (1910 - 1977), амер. византинист
АЛЛЯЦИЙ Лев (1586 или 1588-1669), греч. эллинист и эрудит, один из основателей византиноведения, католич. богослов
АНГЕЛОВ Димитр Симеонов (1917-1996), болг. историк-византинист
АНДРЕЕВ Иван Дмитриевич (1867-1927), историк Церкви, византинист, переводчик